Vožnja je složena veština. Kada na nju gledamo površno i uzimamo je zdravo za gotovo, držanje pravca, korišćenje pedala kočnice i gasa, menjanje brzina, upravljanje volanom i sve ostale radnje koje pravi jedan vozač, nisu ni previše teške ni naporne. Ali, ti pokreti nisu naši prirodni instinkti, mi nismo rođeni za znanjem kako da vozimo, nego moramo da to naučimo.
U tom procesu učenja, mišićna memorija igra veoma važnu, možda i ključnu ulogu.
Šta je mišićna memorija?
Kada se određeni pokret ili radnja izvodi i ponavlja mnogo puta, telo postepeno uči kako da se prilagodi toj aktivnosti. Mozak i nervni sistem razvijaju obrasce kako, kada i koliko je vremenski i energetski potrebno da se aktiviraju mišići i motoričke jedinice koje su odgovorne za izvođenje tog pokreta. Na ovaj način radnja postaje sve više automatizovana, izvodi se sve brže, preciznije i efikasnije i u jednom trenutku čovek više ne razmišlja o njoj.
Mišićno pamćenje je posebno izraženo kod sportista, plesača, muzičara, hirurga, zanatlija, fizičkih radnika, ukratko kod svih ljudi koji mnogo vežbaju i ponavljaju iste pokrete.
Iako se tako naziva, mišićna memorija se ne nalazi u mišićima. Više se radi o uspostavljanju neuronskih veza izmađu centara u mozgu, sa nervima i mišićima.
Mišićno pamćenje se razlikuje od takozvanog deklarativnog pamćenja, koje je odgovorno za svesno pamćenje događaja koji su se nekada dogodili. Preko ovog sistema mozak može da pristupi određenim uspomenama i sećanjima koji su potrebni da bi se donela neka odluka, a koji se čuvaju u nekom njegovom centru.
Mišićna memorija koristi drugi sistem koji se naziva proceduralno pamćenje. Tačnije rečeno, mišićna memorija je specifična vrsta proceduralne memorije koja je u vezi sa motoričkim veštinama.
Proceduralno pamćenje se koristi kod obavljanja jednostavnih zadataka u svakodnevnom životu (oblačenje, trčanje, vezivanje pertli), ali učestvuje i u složenijim veštinama kao što su sviranje, pevanje, čitanje, pisanje, itd. Već pogađate, ono je krucijalno važno i kod učenja vožnje. Dobar primer je vožnja bicikla, za koje se kaže da se nikad ne zaboravlja. Ukoliko proceduralno pamćenje ne bi postojalo, čovek bi morao svaki put ponovo da uči kako se ove stvari rade.
Mišićno pamćenje i učenje vožnje
Kada mladi vozač krene sa časovima, na početku mu je sve teško - držanje pravca, davanje žmigavaca, menjanje brzina, vožnja u rikverc, skretanje sa puta, i sve drugo. Za svaki manevar, on u sebi prvo razmisli kako će da ga uradi: “prvo ću pritisnuti kvačilo, pa ću desnom rukom da promenim brzinu, pa dati gas, pa...”. Puna glava misli. Sigurno ste se i vi na početku zapitali “kako drugi mogu sa takvom lakoćom da voze? ”
Ali postepeno, kako časovi napreduju stvari postaju lakše i sve više automatizovane. Držanje pravca više nije problem, kočenje je pravovremno i sigurno, kod menjanja brzina ne mora se preslišavati koji korak je na redu, vozač dobija osećaj i predstavu o svom položaju u odnosu na druge učesnike u saobraćaju.
Sve se to dešava zahvaljujući mišićnoj memoriji koja “uči i čuva” nove pokrete i veštine. Kada vozilo treba da krene ili da se zaustavi na semaforu, kada treba da se promeni traka, obiđe drugo vozilo, itd., mozak se više ne napreže, nego se sve dešava jadnostavno, lako i automatski. To znači da sada znate da vozite!
Koliko dugo traje mišićna memorija?
Ako je vozač svaki dan iza volana, onda je logično da se mišićna memorija ne gubi, nego se još više usavršava.
Ali postavlja se pitanje - šta ako se napravi pauza? Da li vožnja treba ponovo da se uči od nule?
Verovatno je da će nešto da se zaboravi. Neko ko godinama nije vozio može da bude nervozan i trom u pokretima. Zato se preporučuje da se posle dugačke pauze uzmu dodatni časovi kako bi se mišićna memorija osvežila.
Ali dobra vest je što vožnja ne mora da se uči od nule. Mišićna memorija se nije izgubila, ona je tu negde i biće potrebno samo malo vremena da se veštine i pokreti ponovo vrate na nivo kao pre pauze.
Završna reč
Mišićna memorija je od vitalnog značaja za učenje vožnje. Bez nje gotovo je nemoguće izvesti složenu kombinaciju pokreta koja će omogućiti kontrolu automobila i njegovo sigurno i bezbedno kretanje.
Međutim, mišićno pamćenje se bavi nesvesnim radnjama, a nije svaki deo vožnje nesvestan.
Na primer, put koji vozač svakodnevno koristi da ode na posao je zatvoren i on mora da pronađe alternativnu rutu. Mišićna memorija više nije u mogućnosti da reši taj problem, i u tom trenutku počinje da radi deklarativni sistem mozga. Isto se dešava kada zbog neočekivane i opasne situacije vozilo mora hitno da se zaustaci kako se ne bi dogodio sudar. Svesni deo razmišljanja se ukljućuje kako bi što pre našao bezbedno mesto za zaustavljanje, dok se mišićna memorija brine o automatizovanim radnjama posmatranja, okretanja i kočenja.
Najbolje je kada mišićna memorija i svesna misao rade zajedno. Oslanjanje samo na mišićno pamćenje i neobraćanje pažnje na dešavanja na putu, može da dovede vozače i druge učesnike u saobraćaju u ozbiljnu opasnost.