Malo ko danas sumnja u budućnost električnih vozila, pitanje je samo koliko brzo će zavladati
svetskim drumovima. Njihovom bržem razvoju, osim lobiranja dela automobilske
industrije koji još uvek smatraju da motori
sa unutrašnjim sagorevanjem nisu rekli svoju poslednju reč, na put stoje otpori
i nerazmevanje dela šire javnosti.
Pokušaćemo da odgovorimo i razuverimo “neverne Tome” na 10
najčešćih zabluda oko električnih vozila (EV).
1. Nedovoljno velika autonomija vožnje
Saobraćajne statistike u SAD pokazuju da se za jedan dan prođe
oko 60-tak kilometara (do i od posla, transport dece do škole i vrtića, nabavka
u tržnim centrima i sl.). U Evropi dnevna prosečna ruta iznosi oko 30
kilometra. Električni automobili stvarno imaju manju autonomiju u odnosu na vozila koji koriste motore sa unutrašnjim sagorevanjem, ali ona je sasvim dovoljna da se bez
problema pređu rastojanja na dnevnoj bazi, Na primer, Nissan Leaf može da prođe do 250 km sa jednim punjenjem, Chevrolet Volt EV i do 380 km, Hyundai Kona preko 400 km, Tesla Model 3 500km, dok skuplji Model S iznad 540 km. Planira se da novi Tesla Roadstet koji treba da se pojavi u 2020 ima autonomija oko
1000km. Svakako da je ova kilometraža sasvim dovoljna za svakodnevne potrebe.
Tesla Model 3 |
2. Električna vozila nisu dovoljno „zelena“
Električni
automobili nemaju izduvne gasove i ne zagađuju životnu sredinu. Osim
toga elektro motori su efikasniji, oni energiju iz baterija pretvaraju preko
80%, dok motori sa unutrašnjim sagorevanjem samo 20%, tako da oni troše daleko
više goriva za isti učinak.
Protivnici odgovaraju sa pitanjem ”odakle se dobija
električna energija potrebna za punjenje baterija”. Ukoliko su izvor
termoelektrane ili nuklearne centrale, koji su veliki zagađivači životne
sredine (CO2, NO, radioktivni otpad itd.) tako da se zagađivanje
prebacije na druga mesta. Poptuno CO2 neutralni automobili mogu da
budu ukoliko koriste struju koja je proizvedena izobnovljivih izvora (vetar,
sunce), koji su nedovoljni za masovniju upotrebu EV. Isto tako pri proizvodnji
baterija, oslobađaju se vrlo štetne materije koje mogu da kontaminiraju vodu i
vazduh.
3. Baterije imaju veoma kratak vek trajanja
Garancija električnih baterija je 8 godina. Na primer
baterije u vozilima Tesla i posle 350 000 pređenih kilometara zadržavaju do 90%
svog kapaciteta. Za Nissan Leaf podatak je da posle 200 000km baterije imaju
još 75% svog kapaciteta. Kada se isprazne baterije mogu da se recikliraju. Osim
toga na produžavanju veka baterija i na njihovu efikasnost se stalno radi i
postepeno se povećavaju ove karakteristike.
4. Električna vozila su preskupa
Ovo je tačan podatak. Električna vozila su (još uvek) skuplja,
prevenstveno zato što su njihove baterije skupe, ali kada dođe do pada cena
baterija (što se očekuje), onda će i cena EV da pada.
Veliki broj država daje subvencije i stimulacije za kupovinu električnih vozila. U Norveškoj na primer,
osim subvencija, vlasnici električnih automobila imaju pravo na svoj parking sa
punjačem. Zbog toga je u Norveškoj svaki treći prodat automobil u 2018 godini
bio na električni pogon.
5. Vožnja električnih vozila nije jeftinija od klasičnih
Ovo je možda istina u SAD, gde je gorivo dosta jeftinije u
odnosu na druge delove sveta, ali ne i u EU i drugim evropskim zemljama gde je
gorivo skuplje.
6. Električna vozila nisu dovoljno bezbedna
Električna vozila često ne prolaze na kraš testovima. Ali oni
koji prođu imaju vrlo dobre ocene za bezbednost. Postoji zabrinutost u vezi
požara i eksplozija izazvanih baterijom. Ranije stare baterije su stvarno imali
probleme ove vrste, ali nove litijum-jonske
baterije su potpuno bezbedne.
7. Malo stanica za punjenje automobila
Ovo jeste tačno, ali prave se velii napori i vrše se velika
ulaganje u uspostavljanju mreža punjača. Osim toga, baterija EV može da se
napuni i kući.
8. Nema dovoljno električne energije za masovnu upotrebu EV
U sadašnjem elektro-sistemu mogu da se priključe nekoliko
miliona automobila. Većina električnih vozila se puni preko noći kada je
potrošnja energije najmanja. Ovo je za sada dovoljo, ali ubuduće će svakako morati
da se grade još novih elektrana.
litijum-jonska baterija |
9. Električna vozila su spora
U stvari oni su brži od klasičnih vozila u istoj kategoriji.
Razlog: obrtni momenat kod
električnih motora je 100%. Kada vozač pritisne papučicu za gas, startovanje je
momentalno. Na primer Tesla Model S
od 0 do 100 km/h ubrzava za 2.6 sekundi, što je najbrže od svih serijskih
automobila.
10. Električna vozila su skupa za održavanje i opravku
Poptpuno netačno. Kod električnih vozila nije potrebno
menjati ulje, ne treba podešavati ventile i slično, imaju manje pokretnih
delova nego motori sa unutrašnjim sagorevanjem, nemaju klinasto remenje, nemaju
svećice, ventile, rezervoar za gorivo, katalizatore, sisteme za prenošenje
izduvnih gasova, kvačilo, itd. Postoje elektromotori, sistem za upravljanje, kočnice i karoserija. Svaki majstor zna da je što manje delova koji
mogu da se pokvare, manji su i troškovi za održavanje i manja je šansa da se
nešto pokvari.
Završna reč
Ispred električnih vozila je svetla budućnost. Oni već kucaju
na naša vrata i sve ih je više. Ima ih u javnom prevozu, u rent a car agencijama, teksijima (Uber dosta koristi Tesla automobile), postoji čak i Formula E.
Postoje još problemi koji se u hodu rešavaju, tako da nemojte da budete
iznenađeni kada EV potpuno preuzmu naše puteve.
Kod mene postoji dilema kako ce se sva ta vozila puniti strujom i koliko ce vremena trebati da se ta operacija zavrsi.
ОдговориИзбриши