Dve priče o taksistima na beogradskom aerodromu

Izvor slike: John One, Pexels.com 

Zbog prirode svog posla često letim i koristim usluge Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu. Uglavnom sam zadovoljan njihovim servisima, ali mi veoma teško pada transfer do grada. U većini slučajeva rezervišem vozilo u nekoj od rent a car agencija, ili me neko “odbaci”, ali dosta često sam koristio i taksi. U nastavku vam donosim dve priče o svojim iskustvima sa taksistima na beogradskom aerodromu.

Kakav prevoz postoji između aerodroma i centra Beograda?

Za sve ovo vreme, koristio sam sve opcije koje su na raspolaganju:

• opskurni, neudobni, pa i nebezbedni javni prevoz kojem treba čitava večnost do grada
• „ekspresna“ linija A1, koja je malo brža, ali je previše retka (ne saobraća uveče ili rano ujutru, kada najviše putujem) i nema mesta za veće grupe putnika, sa mnogo prtljaga
• iznajmljivanje vozila na aerodromu koristim najviše, ali ponekad se dešava da mi se jednostavno ne vozi, iscrprljen sam i pospan, više bih voleo da me neko “prebaci” do grada
• taksi prevoz

U nastavku vam prenosim dve moje priče sa beogradskog aerodroma, koje mogu svakome da se dese.


1. Avantura sa taksistima - pozitivno iskustvo

Počeću sa pozitivnim iskustvom. Taksi skoro uvek naručujem preko zvaničnog šaltera koji se nalazi blizu ulaza aerodroma gde podižem vaučer sa fiksnom cenom i ulazim u prvo vozilo u redu.

Radim sa ljudima i znam koliko je dobar izgled važan. Možda se radi o mojoj profesionalnaoj deformaciji, ali to očekujem i od ljudi koji me voze. Ovaj taksista je položio moj test, bio je lepo obučen, sveže obrijan, nasmejan i ljubazan. Njegovo vozilo je takođe bilo čisto, uredno i lepo je mirisalo (ako mi nešto smeta, to je intenzivan i loš miris auta, posebno rano ujutru). Svirala je prelepa muzika, ni previše glasna ni previše tiha.

Taksista me je upitao da li da isključi radio, ali rekao sam da je u redu (isto tako sam strašno osetljiv na preglasnu i preagresivnu muziku). Vožnja je bila i više nego prijatna, malo smo i čavrljali, dobio sam stvarno korisne savete u vezi sa gradom i pojedinim lokalima. Cena je bila tačno onakva kakvu su mi rekli na šalteru, a ja sam mu sa zadovoljstvom deo i lep bakšiš.

2. Avantura sa taksistima - negativno iskustvo

Na beogradski aerodrom sam sleteo kasno uveče, ponoć je odavno bila prošla. Let je bio težak, sa puno turbulencija, nisam mogao da spavam i bio sam veoma umoran.

Čim sam izašao sa terminala, prišao mi je taksista u trenerci i ponudio prevoz do centra Beograda. Ne mogu da kažem da nisam znao za “divlje” taksiste i njihovu reputaciju, ali od umora nisam mogao jasno da razmišljam. Prihvatio sam njegovu ponudu.

I odmah sam zažalio. Njegovo vozilo je bilo parkirano dosta daleko od ulaza, napolju je bilo hladno a on mi nije ponudio pomoć oko kofera. Automobil je bio veliki i nov, ali prljav i unutra je loše mirisalo, na prljavštinu i duvanski dim. Na prednjem sedištu su bile zgužvane novine i ostaci hrane.

Nije uključio taksimetar, ali zato je uključio radio sa neprijatnom i preglasnom muzikom. Zamolio sam ga da otvorim prozor, ali je nešto progunđao da je hladno i da mu smeta promaja. Moje sledeće pitanje je bilo koliko će vožnja da košta, na šta je neodređeno rekao „videćemo“.

Tada se uključio moj unutrašnji alarm, umor je nestao i počeo sam da obraćam pažnju kuda vozi. Očekivano, nije išao najkraćim putem. Već iznerviran, rekao sam mu da ne vozi tom rutom. Počela je rasprava koja je vrlo brzo prešla u svađu.

Zahtevao sam da odmah stane, jer hoću da izađem. Može, ali moram da platim punu cenu, koja je bila tri puta viša nego što treba. Naravno da nisam pristao, insistirao sam da stane posle Gazele i zapretio sam da ću da zovem policiju.

Izvadio sam svoj mobilni telefon i taksista je na kraju ipak zaustavio vozilo. Platio sam mu deo tražene sume (koja je svakako bila veća nego što treba) i ostatak puta nastavio tramvajem. On je zalupio vrata i otišao uz škripu guma. Verovatno mi je nešto i dobacio.

Završne misli

Kada svedem sva svoja iskustva sa taksistima na aerodromu, moram da priznam da je većina bila pozitivna i prijatna. Ipak, nekako me više pogađaju i više pamtim ona neprijatna. Čak se dešava da se ponovo iznerviram kad ih se setim. Znam da nije fer blatiti sve taksiste, većina je ipak profesionalna, poštena i ljubazna, ali ponekad nisam spreman da rizikujem.

Tada odem na šalter rent a car agencije i rezervišem vozilo.

Šta vi mislite o ovoj temi? Voleo bih da pročitam i vaša iskustva u vezi sa ovom temom. Unapred hvala.