UBER VIZIJA ZA BUDUĆNOST

Na ovom blogu smo već pisali o Uberu, američkoj kompaniji za deljenje prevoza koja doživljava veliki uspeh i koja je proširila svoje poslovanje u celom svetu (više od 200 gradova u 50 zemalja), ali oko koje se dešavaju dosta kontraverzi, jer zbog niže cene ugrožava monopol licenciranih taksista. Vozila se traže on-line, putem aplikacije, a iznos vožnje se naplaćuje skidanjem sa kreditne kartice. Vozači koji rade za Uber nemaju taksi licencu, niti taksimetar, može se prijaviti svako koji poseduje vozilo i vozačku dozvolu. 

Uber je osnovao Travis Kalanik 2009 godine u Kaliforniji. Dobio je ideju nakon iskustva iz Pariza, gde zbog nedovoljnog broja vozača nije mogao da dođe do taksija. Danas ova kompanija vredi 50 milijardi dolara. 


Pojava Ubera i sličnih firmi donosi i neke vrlo značajne i dalekosežne promene koje utiču na buduće poslovanje i naš život u budućnosti. Navešćemo neke:



Uticaj na javni prevoz, takisiste i rent a car agencije

Britansko ministarstvo za transport je izbacio statistiku  gde se vidi smanjivanje broja taksi vozila u odnosu na broj vozila koji su uključeni u sistem Ubera ili sličnih kompanija.

Slika 1: Koliko je UBER velik? Broj taksi vozila i Uber partnera u nekim gradovima sveta.

Izvor: National Post

Broj taksi vozila se povećao za 1,5 a delenje vozila za 25.9 % za period 2013 - 2015. Samo u Londonu Uber ima više od 15 000 partnera a kompanija očekuje porast njihovog broja na 42 000 do 2016.

To znači da partneri Ubera potiskuju taksiste, njihov broj stagnira ili pada, dosta ljudi će ostati bez posla, tako da je vrlo razumljiv njihov gnev i otpor. Delom su pogođene i rent a car agencije, ali one su fleksibilnije u svom poslovanju tako da lakše amortizuju ove udare. Oni lako mogu da pređu na sistem car sharinga, sistem iznajmljivanja vozila na kratko vreme, pri čemu se vozilo preuzima i vraća na unapred predviđena parking mesta.

Slika 2. Promene broja automobila na poziv i broja taksi vozila u Londonu za period 2013-2015

Uticaj na smanjivanje saobraćajnih gužvi

Povećavanje broja korisnika Ubera, znači veći broj privatnih automobila koji ostaju u garažama. Kada se ne bi vozili u vozilama Ubera, ovi putnici bi koristili svoje automobile što bi dovelo do povećanju saobraćajnih gužvi, koje su u velikim gradovima izuzetno velike. Smanjuje se i pritisak na parking prostor, smanjuje se potreba za garažama i velikim asfaltnim površinama  za parkiranje vozila, a na njihovom mestu bi moglo da se podižu parkovi i zelene površine, što samo po sebi menja i arhitekturu i urbanizam velikih gradova. Vožnja gradom zna da bude itekako stresna, od nalaženje parkinga, “milenje”u špicevima, pa do sukobima sa agresivnim i bahatim vozačima. Daleko je opuštenije ako se na pamentnom telefonu aktivira aplikacija koja pozove vozilo, sesti u njemu i odvesti se do željene lokacije.

Uticaj na ekonomiju i auto industriju

Sve više žitelja u velikm gardovima se odlučuju da ne kupuju automobile i da svoje transportne potrebe zadovoljavaju ili gradskim prevozom, rent a carom,car-sharing ili biciklom. Pošto su cene Ubera konkurentne javnom prevozu, ljudi iz neudobnih gradskih autobusa i tramvaja lako prelaze na njega. Navodimo jedan primer blogera koji je prodao svoj automobil i prešao na Uber. Njegova računica dokazuje da je vožnja Uberom daleko jeftinija. Posebno ako se dodaju i troškovi za redovno servisiranje vozila, parking i razne takse kao što je registracija, osiguranje i sl.

Nazire se budućnost kada ljudi više neće imati potrebu da poseduju vozila, a to donosi i veliki  izazov za automobilsku industriju (koja je motor razvoja svetske ekonomije) koja može da se suoči sa padom  potražnje i gubicima. Ako se to desi moguća su zatvaranja pogona, otpuštanje radnika, političke krize i neredia.

Uticaj na ekologiju

Smanjivanje broja vozila na putevima smanjuje i ispuštanje CO₂ i drugih gasova koji izazaivaju efekt “staklene bašte”. Osim toga sve više vlasnika automobila u sistemu Ubera nabavaljaju hibridna ili električna vozila za to što kompanija daje olakšice i popuste za takva vozila. Ova vozila su bolja za zaštitu životne sredine, imaju manji ekološki otisak, pošto ispuštaju manju količinu CO₂ u atmosferi.

Uticaj na inovacije i tehnološka dostignuća

Vozilo bez vozaća

Koliko u Uberu razmišlaju unapred dokaz je što ulažu u razvoj auta bez vozača. Na taj način troškovi mogu da se  značajno smanje. Da citiramo Trevisa Kalanika “Uber je skup ne zato što plaćate vozilo, nego što plaćate vozaća. Kada bi isključili vozača  troškovi Ubera bi bili daleko manji od posedovanja svog vozila.” Ako ovome dodamo i napore Google-a da napravi vozilo bez vozača, to su velika ulaganja, angažovanje vrhunskih naučnika i niće biti neočekivano ako se ova vozila pojave vrlo brzo na našim putevima.

Uticaj na radnike

Još jedna velika promena  tiče se radne snage. Ove firme osim novih mogućnosti i inovacija donose i zabrinutost za radnike i  radnička prava, pošto na neki način oni brišu radnike a umesto njih se pojavljuju ugovorci. Postavlja se pitanje da li su vozači u Uberu radnici ili samozapošljeni ljudi?

Kompanije prema  ugovorcima nemaju nikakve obaveze, ne plaćaju im zdravstveno i penzijsko osiguranje, a sa druge strane njihova  zarada nije dovoljna da bi sami pokrili osiguranje i da štede za penzije, tako da su prepušteni milosti i nemilosti tržišta. Sudovi u Americi su doneli nekoliko presuda u korist ugovoraca, i naložili kompanijama da ih tretiraju sa svim pravima koji im sleduju. Ali borba još nije gotova, kompanije su se žalile na ove presude, u međuvremenu njihov uticaj je porastao i neizvesno je kako će ovo završiti.

Zaključak

Poslovanje Ubera je paradigma za sve tz “on demand” firme firme  (kako što su Airbnb, Handy, Lyft i td.) koje koriste nove tehnologije, nove proizvode i inovacije u informatičkoj tehnologiji, mobilnoj komunikaciji i internetu, da bi razvile novi sistem organizacije u svom radu gde se koriste usluge freelancera ("slobodnih strelaca", samozapošljeni) koji nemaju stalni posao nego se angažuju povremeno(men leasing), koji u većini slučajeva rade od kuće, i kojima se plaća po izvršenoj uslugi. Njihova uloga na tržištu raste, neke su primljene na velikim berzama kao što je Volstrit (Alibaba), skovan je termin nova ekonomija. I pored nekih nedostataka nova ekonomija ima veliki potencijal da promene poslovanje u (ne tako dalekoj) budućnosti, ove promene mogu da dovedu do potpuno novog ekonomskog i političkog poretka, i svi treba da budemo svesni da nas ne bi budućnost iznenadila.