I pored mnogobrojnih prednosti autonomnih vozila, njihov razvoj i integracija u postojeće saobraćajne sisteme ne ide onom lakoćom i brzinom koji su mnogi priželjkivali i predviđali.
Osim tehničkih izazova i sigurnosnih briga jedna od većih prepreka su još uvek nerešene pravne i regulatorne dileme.
O kavim se to dilemama i pitanjima radi?
Nedostatak standarda
Na globalnom nivou još uvek nisu doneseni propisi koji precizno definišu neophodne zahteve, kriterijume i standarde kod autonomnih vozila. U odsustvu tih kriterijuma i standarda, proizvođači tumače propise kako njima odgovara, što na kraju dovodi do različitosti i nedoslednosti u dizajnu i performansama vozila. Posebno je važno standardizovati i sertifikovati bezbednosne zahteve i propise.
Radi se o veoma složenom zadatku, zato što se autonomna vozila razlikuje od ostalih vozila, i postoje milioni različitih scenarija koja državna tela i automobilska industrija moraju prvo da prepoznaju, a zatim preko odgovarajućih rešenja i da reše. Da pomenemo samo neke primere: kako će vozač i putnici izaći iz vozila ukoliko se brave same zaključaju? Ili, kako sprečiti da se vozilo samo pokrene dok je vozač van njega?
Za bezbednost svih učestnika je potrebno precizno odrediti kriterijume kada vozilo može biti potpuno autonomno u vožnji, a kada vozač mora da preuzme kontrolu.
Testiranje i validacija
Državna tela treba da uspostave sistem testiranja autonomnih vozila koji proizvođači moraju da poštuju. Ne sme se dozvoliti da svaki proizvođač radi testiranja po svom nehođenju, nego doneti stroge smernice za testiranja vozila, kako u realnom vremenu, tako i preko simulacija.
Etička i moralana pitanja
Vožnja se obavlja u raznim uslovima saobraćaja, tako da će autonomna vozila nesumnjivo da se sretnu sa situacijama kada je potrebno doneti određene etičke odluke. Na primer, ako saobraćajna nesreća ne može da se izbegne, koga prvo zaštititi, pešake ili putnike u vozilu? Ili, da li propustiti biciklistu koji krši propise i ugrožava autonomno vozilo ili produžiti vožnju? Kao što smo već istakli, ima milion scenarija.
Smernice i kriterijume kako rešavati takve slučajeve moraju prethodno da budu ugrađene u softver vozila.
Utvrđivanje odgovornosti
Utvrđivanje odgovornosti u slučaju greške i nezgode u kojoj je učestvovalo autonomno vozilo je veoma problematično. Postavlja se pitanje da li odgovornost treba da padne na proizvođača vozila, autora softvera ili vozača? Pre nego što krene masovno učešće i primena automnomnih vozila, potrebno je doneti precizne i jasne propise u vezi ove teme.
Privatnost i bezbednost podataka
Autonomna vozila prikupljaju i prenose velike količine podataka, što izaziva veliku zabrinutost u vezi privatnosti i bezbednosti podataka. Državni regulatori moraju definisati pravila za prikupljanje, skladištenje, deljenje i zaštitu podataka kako bi se osiguralo da su lični podaci vlasnika i vozača strogo zaštićeni. Isto tako, prethodno se moraju definisati kazne u slučaju povrede privatnosti.
Interakcija sa neautonomnim vozilima
Niko ne očekuje da će autonomna vozila odjednom da zamene vozila kojima upravljaju ljudi. U nekom prelaznom periodu će oba tipa da budu u saobraćaju. Potrebno je doneti kriteriume i smernice o načinima na koja autonomna vozila stupati u interakciju sa klasičnum vozilima. Tu se misli na komunikacione protokole i ponašanja koja olakšavaju bezbedno odvijanje vožnje. Ne treba zaboraviti ni pešake, bicikliste i ostale učestnike u saobraćaju.
Spremnost infrastrukture
Integracija autonomnih vozila u svakodnevni saobraćaj zahteva naprednu infrastrukturu, uključujući pouzdane komunikacione mreže, pametne sisteme za upravljanje saobraćajem, digitalno mapiranje, itd. Dok ova infrastruktira ne bude kompletirana, autonomna vozila ne bi trebalo da izlaze na ulice u masovnom broju. Od državnih tela se očekuje da preciziraju zahteve i odgovornost za implementaciju potrebne infrastrukture.
Obuka novih vozača
Uloga vozača kod autonomnih vozila se menja i pomera sa aktivne vožnje i kontrole, više ka nadzoru autonomnih sistema. Postoji problem da će veštine vozača tokom vremena postepeno izbledeti zato što se ne koriste često.
Zbog toga se javlja potreba menjanja obuke novih vozača, kao i promena načina izdavanja vozačkih dozvola. Možda će biti potrebno češće testiranje i uvođenje novih tehnika obuke sa većim akcentom na razumevanje tehnologije. Na primer, glasovne komande su na engleskom jeziku, da li će proizvođači morati da prevode softver na drugim jezicima ili će se od vozača zahtevati da znaju engleski?
Potrebno je organizovati edukaciju ne samo vozača nego i generalne populacije o mogućnostima, ograničenjima i prednostima autonomnih vozila, sa ciljem da se ona lakše prihvate.
Usklađivanje propisa između različitih država
Zakoni koji se odnose na autonomna vozila u različitim državama nisu isti. Da bi se obezbedilo neometano prekogranično kretanje i razumevanje i poštovanje lokalnih zakona, putokaza, oznaka na putu, itd., potrebno je njihovo usklađivanje.
Angažman svih interesnih grupa
Prilikom donošenja neophodne regulative koja je povezana sa autonomnim vozilima, veoma je važno uključiti sve interesne grupe. Tu spadaju vladine institucije, proizvođači vozila, kreatori softvera, firme koje se bave prevozom, akademski i istraživački centri, pravni stručnjaci, organizacije koje se bave zaštitom potrošača, itd.
Proces donošenja potrebnih zakonskih rešenja zahteva iskrenu i efikasnu komunikaciju i usku saradnja između svih subjekata. To je neophodno kako bi se uspostavio kompromis i ravnoteža između tehnoloških inovacija i bezbednosti u saobraćaju.
Iako zadatak nije nimalo lak i po svemu sudeći trajaće više godina, dolazak autonomnih vozila na naše puteve ne može se sprečiti ni zaustaviti.
Нема коментара:
Постави коментар