Električni automobili - karakteristike
Počela je sezona
sajmova automobila, pokazuju se novi modeli i nove tehnologije, biraju se
automobili godine. Na sajmovima su dakako prisutni i novi modeli električnih
automobila. Ali primetna je činjenica da
napredak električnih automobilo nija takav kako se očekivalo i predviđalo.
Računa se da u svetu na putevima ima ukupno oko milijardu vozila, ali na električni pogon su samo oko
milion.
Dosta se priča o prednostima
električnih automobila, nad klasičnim automobilima koji koriste motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Kada se kaže električni automobil, prvo se pomisli na zaštitu životne sredine (pošto je oni ne zagađuju) i na manje troškove održavanja i goriva - električne automobile treba samo
priključiti na struju.. Smatra se da kada se izračuna
trošak električne energije da se napune baterije, noviji modeli troše oko 2 dolara na 100
kilometra. Što ja dakako manje nego obični automobili.
Ograničavajući faktori - zašto prodaja električnih modela stagnira?
Ali, dali je to dovoljno? Jeftina vožnja više nije više (barem u velikoj meri kao ranije) komparativna prednost el. motora. Ušli smo u period gde je cena nafte i naftenih derivata pala, tako da za vozače i nije prevelik trošak da se napuni rezervoar (ovo naravno ne važi za Srbiju, šta
god da se desi na svetskom tržištu, ovde cene ostaju iste), a i automobilska industrija uzvraća udarac i izbacuje nove vrlo efikasne benzinske modele sa malom potrošnjom.
Sudbina električnih automobila ne zavisi od troškova vožnje, nego od drugih faktora kao što su:
Sudbina električnih automobila ne zavisi od troškova vožnje, nego od drugih faktora kao što su:
- cena vozila
- nezavisnost ili samostalnost vožnje
- gustina mreže stanica za punjenje strujom
- održavanje, servisi, reciklažna ostrova za baterije i sl.
1. Cena
Električna vozila su daleko skuplja od klasičnih. Države se trude da olakšaju njihov razvoj davanjem raznih subvencija i olakšica. Grad London, na primer, nudi besplatan parking za električne automobile u centru grada, gde
inače teško može da se nađe slobodno mesto za parkiranje; pojedini teško zagađeni kineski gradovi zabranjuju upotrebu dizel motora i daju ogromne potsticaje
vlasnicima električnih vozila. U nekim državama se forsira preko poreznih
olakšica da javni saobraćaj, taksi i rent-a-car kompanije koriste vozila na električni pogon.
Zašto su električni automobili tako skupi?
Glavni krivac za to je baterija.
Cena baterija iznosi polovinu od celokupne cene vozila. Čeka se neko
magično tehnološko otkriće u hemijsikm procesima ili u dizajnu baterije. Akcenat je
stavljen na tehnološki razvoj i istraživanje, ulažu se nemala sredstva da bi se došlo do otkrića tog svetoga grala.
Neki kupuju električne premijum automobile iz razloga što su skupi. To su imućni ljudi, najčešće menadžeri, IT stručnjaci iz Silikonske doline i sl., koji kupuju električne automobile zbog svog statusa. Oni vole da budu u trendu, oni vole da voze skupe automobile, oni vole da prezentuju sebe kao neko ko štiti životnu okolinu i koji razmišlja o budućnosti. Primer je sportski model „Tesla“, koji je hit kod kalifornijskih milionera i koji košta više od 100 000 dolara, za koji se čeka u popriličnom redu da se kupi. Poslednja vest je da i iz Ferarija najavljuju sportski automobil na električni pogon.
2. Mali radijus vožnje
Drugi ograničavajući
faktor koji je povezan sa baterijama je relativno mali radijus samostalne vožnje (oko 150 kilometara sa jednim punjenjem baterije) zbog još nedovoljnog kapaciteta baterija. Ni jedan vozač ne voli kada ostane na sred puta zbog nedostatka goriva. Kada se ostane bez benzina postoji opcija da se uzme kanta pa do prve benzinske pumpe. A šta kada se ostane bez struje...? Ovde možda reba pomenuti hibridne automobilie koji su neko među-rešenje. Oni pored električnog imaju i manji benziski motor koji se po potrebi uključuje i puni bateriju kada se ona isprazni.
3. Stanice za punjenje.
Treći nedostatak je slaba gustina mreže stanica za punjenje baterija. Biće potrebno da prođu mnogo godina da se ta mreža izgradi i da zaliči na današnju mrežu benzinskih pumpi. Na slici je prikazano kako se razvijala mreža stanica za punjenje u Americi.
Razvoj mreže stanica za električne automobile u SAD |
4. Održavanje - servisi i ostala infrastruktura
Ovo je nova tehnologija i još se nisu razvili prateći servisi za popravku koji poseduju specifučnu opremu i alate. Ovo možda ne izgleda kao neki veći problem, ali treba vremena da se obuče i edukuju majstori kako bi mogli da popravljaju električne automobile. Nisam siguran da majstor Zoranu koji radi u garaži preko puta moje zgrade zna da popravi Nisan Leaf
Nissan Leaf |
Osim servisa potrebno je razviti i otkupne punktove za istrošene baterije. To je veoma važno pošto one kada se potroše i nisu više u funkciju predstavljaju ekološki rizik i ne mogu samo tako da se bace na deponiju. Moraju se formirati centri gde će vlasnik da ih preda i zameni sa novom, a istrošne prvo idu na recikliranje ili ako su previše oštećene posebnim tehniloškim procesima se uništavaju.
Zaključak
Jasno je da su prepreke za masovno uvođenje električnih automobila u saobraćaj dosta velikei jasno je da industrija treba još dosta da se pomuči da bi oni postali konkurentni.
Popularnost električnih
automobila u narednim godinama zavisiti će od najpre od unapređivanja njihovih
performansi i pratećih servisa nego od cena goriva i manjih troškova vožnje.
Nezavisnost ili samostalnost voznje uz sadasnju cenu automobila su faktori da ce se kod nas jos dugo voziti dizelasi i benzinci.
ОдговориИзбришиMoje mišljenje je da su hibridni automobili praktičnije rešenje. Šta su hibridni automobili? To su automobili koji za pogon koriste dva ili više izvora energije. Malo stručnije, hibridna vozila su ona koja koriste i standardni motor s unutrašnjim sagorevanjem i električni motor.
ОдговориИзбришиIza naziva 'hibrid' skriva se više mogućih značenja. Postoje dve osnovne grupe ovih vozila: hibridni električni automobile ili HEV (hybrid electric vehicles) i plug-in hibridni električni automobili ili PHEV (plug-in hibrid electric vehicles).
HEV - Hibridi većinu snage dobijaju iz motora s unutrašnjim isagorevanjem. Po potrebi, električni motor može davati dodatnu snagu. Energija za rad električnog motora često se generiše u pokretu i posle skladišti u baterije, te stoga nije potrebno punjenje preko spoljašnjeg izvora struje da bi elektromotor radio. Hibridna vozila potpuno električnu vožnju mogu koristiti na kraćim udaljenostima što je vrlo korisno u svakodnevnoj vožnji gradom. Za duža putovanja primarnu ulogu ipak i dalje ima motor s unutrašnjim sagorevanjem.
PHEV - Plug-in hibridi rade na način sličan kao i hibridna vozila. Za pogon takođe koriste motor s unutrašnjim sagorevanjem i jedan ili više elektromotora. Za razliku od hibrida, plug-in hibrid većinu snage crpi iz elektromotora, koji ima primarnu ulogu.
Kod HEV-ova elektromotor potpomaže rad konvencionalnog motora, dok je kod PHEV-ova priča obrnuta. PHEV varijanta je ekološki prihvatljivija dok su potpuno električna vozila najbliže ostvarenju cilja ekološki čistih vozila. Kažemo najbliže jer dokle god proizvodnja baterija i elektromotora i njihova razgradnja nakon isteka roka trajanja ne budu ekološki prihvatljivija, kao i izvori energije na kojima se njihov rad temelji, EV se ne može smatrati ekološki čistim prevoznim sredstvom.
Cena ovih automobila ce sigurno padati, kad se udje u masovnu proizvodnju. Ali, da bi do toga doslo, mora se prvo razraditi prateca infrastruktura. U svetu ce se to mozda i desiti u neko dogledno vreme, ali kod nas jos uvek i trafo-stanice iskacu povremeno iz sistema. Jedino ako budu radili na solarni pogon.
ОдговориИзбриши